uninolfran

Metodika Upoznavanja Dece Sa Okolinom

uninolfran | 08 Јануар, 2019 17:43

Metodika Upoznavanja Dece Sa Okolinom

❤️ Click here: Metodika Upoznavanja Dece Sa Okolinom

Džejms Veb teleskop: kroz galaksije i planete za svako dete Mama kaže da će teleskop Habl dobiti mlađeg brata, ali nju ne razumemo ni ja ni moj tata. Pored toga bilo bi poželjno nabaviti kasetofon sa kasetama ozbiljne muz.

Dali će se sudbina poigrati i sa astronomijom i hoće li se sa novim saznanjima divna slika koju imamo o vasioni i prirodi u opšte takođe pretvoriti u samo nekakvu apstraktnu tvorevinu u budućnosti? Tereni za sport i rekreaciju dečijeg odmarališta treba da budu zastupljeni zavisno od prirodnih uslova i mogućnosti odmarališta i da se nalazi u njegovoj neposrednoj blizini. To je meni bila još jedna interesantna stvar.

Prostor za vaspitače sa prostorom za did. PMF u Novom Sadu upisuje 2002. И да наведе органе који су специфични за ту животињу. Obećavam ~ KONSTATIVNE prenose informaciju - dejstvo iskaza no ponašanje govornika i slušaoca proučava se na osnovu trostruke distinkcije: 1. JEZIČKA SPOSOBNOST: lingvistička, gramatička - koliko je neki subjekat usvojio neki jezik vidi se koliko na RECEPTIVNOM planu, tako i na PRODUKTIVNOM - pod recepcijom podrazumevamo razumevanje usmenih i pisanih modela stranog jezika; a pod produkcijom sposobnosti da se stvori bilo kakav izražajni oblik u novom jeziku - između recepcije i produkcije postoji izvesan asimetrija, tj. Pokažimo mu kako da nauči, stekne, sačuva, ubere, pojede, podeli... Sijalice treba da budu zaštičene radi bezbednosti dece; 4. Postoji jedan problem koji sam primetila da nije rešen na adekvatan način.

Metodika Upoznavanja Okoline 2 - REKVIZITI ZA DRAMATIZACIJU — MASKE, KOSTIMI,...

Животиње су многобројна врста организама која се у биологији класификују,односно убрајају у царство анималиа. Уопштено то су вишећелијски организми који имају могућност кретања и разнмножавања, међусобно њихов начин исхране се разликује. Постоје месоједи они се хране другим организмима , биљоједи хране се биљкама , сваштоједи хране се и биљкама и другим организмима и детритоједи хране се угинулим оргамизмима. Све животињске врсте су према већој или мањој сличности и еволуционом сродству сврстане у природни систем животиња. Постоје различите врсте животиња, све су специфичне на свој начин, овде ћемо описати птице и рибе и њихове органе који су на неки начин специфични, тј. За човека су штетни биљоједи. Основна карактеристика птица је П Е Р О. Осим пера, типичне одлике птица су: кљун, крилa, немају зубе. ПУТ ХРАНЕ: уста — вољка скупља и натапа храну — бубац мишићни желудац, механичка обрада хране —— танко и дебело црево -клоака отвор кроз кога се избацују измет, мокраћа и јаје Птице су хомеотермни организми — имају константну телесну температуру — око 41степен. Срце 2 коморе и 2 преткоморе ОБЛИК КЉУНА ЗАВИСИ ОД ТИПА ИСХРАНЕ ОБЛИК НОГУ ЗАВИСИ ОД ТИПА СТАНИШТА Подела птица: Селице и станарице ГРАБЉИВИЦЕ-имају стереоскопски вид-виде дубину простора и лако зумирају плен, добро чују, орао, јастереб, кобац ПРАПТИЦЕ- археоптерикс имају одллике гмизаваца зуби, канџе, тешке кости и птица перје, кљун, слабо су летеле Певачице — славуј, сврака, гавран, кос , сеница Сове-бешумно лете. Коке — кокош, фазан, ћуран, разликују се мужјаци од женки. Голубови — гугутке, грлице, обичан голуб Патке и гуске — имају пловне кожице, барске птице Детлићи-испод коре дрвета траже инсекте 4 Крила и лет ШТА ОМОГУЋАВА ЛЕТ? Током лета птица диже крила и заставице на перима заузимају окомити положај, а током спуштања крила водораван положај- при томе се мијења притисак ваздуха на крилима. Неке птице лете у правој линији грлица , док се друге током летења уздижу и пониру зелена жуна. Брзи метаболизам у птица омогућава надокнаду великог утрошка енергије током летења. Анатомија птичјег крила: 1. Креста Костур птице: 1. Костур се састоји од костију које су врло лагане. Оне имају велике шупљине испуњене ваздухом које су повезане с респираторним системом. Кости лобање су сједињене и немају шавове. Очне шупљине су велике и одвојене од коштаног септума. Кичма је подељена на вратни, прсни, слабински и репни део где су вратни пршљени врло варијабилни и посебно еластични, док је покретљивост ограничена међу задњим прсним пршљеновима. Ребра су спљоштена, а гребен је осим код птица које не лете, прилагођен за летне мишиће који су за њега причвршћени. Предњи удови преобликовани су у крила. Птичји бубрези прочишћавају крвоток од отпадних материја, али их не избацују из тела као мокраћну киселину Птичји респираторни систем један је од најкомплекснијих међу свим животињским врстама. Када птица удахне, 75% свежег ваздуха пролази кроз плућа и тече изравно у задњу ваздушну врећицу која се протеже од плућа и повезује ваздушне коморе у костима и пуни их ваздухом. Када птица издахне, прерађени ваздух тече изван плућа и ваздух похрањен у задњој ваздусној врећици истовремено у њих улази. Тако птичја плућа имају сталну опскрбу свежим ваздухом и током удисања и издисања. Птице производе звук уз помоћ сиринx-а, мишићног органа који се састоји од коморе с неколико мембрана налик бубњићима који се налази на нижем крају душника, где се рачва. Птичје срце има две коморе и две преткоморе, из њега у десном луку излази аорта која из срца целијама допрема оксигенисану крв код сисара је у питању леви лук. Вена прима крв из удова преко бубрежног преносног састава. Нервни систем је велик с обзиром на величину птице. Најразвијенији део мозга је онај који контролисе радње везане за лет, док мали мозак координира покрете, велики мозак понашање, навигацију, парење и изградњу гнезда. Очи птица развијене су за полетање, уочавање, лов и прехрану. Птице с очима на бочним странама главе имају широк видокруг, док птице с оба ока усмерена према напред. Већина птица има слабо чуло мириса. Вид птица је обично високо развијен. Водене птице имају посебне флексибилне леће које им омогућавају прилагодјавање визуалним приликама у води и ваздуху. Неке врсте имају и двоструку фовеу тачка најоштријег вида. МИТАРЕЊЕ је промена перја. Најуочљивија карактеристика која птице истиче међу осталим живим бићима је покривеност перјем. Перје је израст причвршћен за кожу који има неколико функција: помаже у одржавању телесне температуре штитећи птицу од хладног времена и воде, неопходно је за летење, а такође служи за давање сигнала, камуфлажу и показивање. Постоји неколико типова перја од којих сваки има посебан задатак. Перје захтева одржавање и птице га својим кљуновима свакодневно чисте и уређују, уклањајући страна тела и наносећи слој воштане излучевине из специјализиране жлезде који помаже у одржању савитљивости, а такође има и улогу заштите против микроба, чиме се заустављају бактерије које узрокују распадање перја. Тај процес може бити потпомогнут и трљањем перја телима инсеката који луче мрављу киселину, што је врло чест начин којим птице уклањају паразите из перја. Свака врста је прилагођена према животу у одређеном становишту.. Глава Постоји три општа места уста код риба која често показују начин храњења врсте. Рибе које се хране на површини обично имају подбачена, преврнута уста за храњење инсектима. Грабежљива риба обично има широка уста, док рибе сваштоједи имају мања уста. Риба која се храни на дну има подврнута уста. Често, врсте које се хране на дну такође су опремљене с брковима на којима су неки од чула и њих користе за проналажење хране у тами или блатној води. Неке рибе које се хране на дну, имају усисна уста за турпијање на алги, дрва, биљака или блата. Пераје Пераје се употребљавају за кретање, стабилност, градњу гнезда, мрест те као тактилни органи. Пераје могу бити саме или у пару. Репно пераје се употребљава за погон. Риба која има рачвасту репну перају су брзи пливачи. Риба која има заобљену репну перају су рибе способне за брзо деловање као грабљивци. Једна пераја се налази на дну тела одмах испред репне пераје. Служи стабилизацији рибе док плива. Дугачке аналне пераје које се помичу валовито се употребљавају за погон. Упарене трбушне пераје се налазе испред аналне пераје. Трбушне 9 пераје се користе због додатне стабилности у пливању. Понекад ове пераје су модификоване као дугачке, кончасте пераје. Затим трбушне пераје су употребљене за држање јаја током мреста код неких риба. Упарена грудна пераја се налазе близу шкрга и употребљена је за маневрисање рибе. Ове пераје су прилагођене, у случају врста са дна, тако да се риба може одупрети према горе или чак ходати изнад или испод воде. Понекад су грудне пераје опскрбљене бодљама због заштите. Једна леђна пераја се налази на полеђини рибе те помаже балансирати за време пливања. Рубови ове пераје су често оштри, а бодље присутне. Дебела пераја је ситна пераја која се налази између леђних и каудалних пераја на неким рибама. Шкрге Шкрге су орган којим се плинови размењују између рибе и околне воде. Кроз шкрге, риба је способан упити кисеоник и испустити угљен диоксид. Као плућна крила, шкрге имају велико подручје за размену плинова. Неке врсте су мењале шкрге и друге органе тако да могу узимати атмосферски ваздух и извлачити кисеоник. Рибљи мехур Рибљи мехур или ваздушни мехур је непаран орган који има већина риба који је у ствари црево испуњено ваздухом. Може бити издељен на два или три дела који су међусобно повезани као што је на пример код породице шарана подељен на два дела. Количина ваздуха у њему се може мењати, а тиме се мења тежина тела што омогућава одржавање тела на различитим дубинама у води. Код појединих риба овај орган слузи и као плућа код човека, па тако када је време суша омогућава коришћење атмосверског ваздуха. Активирање знања ученика Разговарамо с децом о томе којих природних богатстава има у Србији и шта то значи за животињски свет. Уочавање разноврсности животињског света Деци читамо из уџбеника о животињском свету Србије. Наводе примере још неких животиња које знају. Причамо са њима о томе зашто су неке животиње специфичне, шта то њих чини посебним, који су то органи које неке животиње имају а неке не, чему служе одређени орани итд. Завршна активност Дајемо деци да разврстају играчке животиња које живе на копну и оне које живе у води, уз то их питамо зашто мисле да та животиња припада тамо где су је ставили. Деца се опет деле у 2 групе А и Б. Донели смо слике неких животиња. Деца су била окренута леђима и извлачила су по једну сличицу из корпе. Дете кад извуче животињу има задатак да објасни другом која је та животиња. Дете које је извукло животињу објашњава помоћу асоцијација о којој се животињи ради како би друго дете погодило. Када погоди о којој се животињи ради проширујемо причу, свако дете има задатак да каже у којој средини животиња живи и да наведе још неку животињу из те средине. И да наведе органе који су специфични за ту животињу. Игра са картама Деца се играју картама. На свакој карти су различите животиње. Деца су подељена у 2 групе А и Б. Деца из једне групе извлаче у току игре слике разних животиња и има задатак да наведу животиње које живе у том пределу. На пример на картама су нацртане шума, ливада, планина и штала, а деца на пример дају одговоре на постављена питања. Имитација Деца извлаче слике животиња, затим треба да имитирају звук и покрет те животиње чију слику извуку. Деца опонашају животињу покретом и звуком.